Iz štampe je izašlo kapitalno književno izdanje – sportska enciklopedija “Fudbal u Baru, prvih 100 godina“, autora Lazara Macanovića.
Edicija se na opširan, obiman, ali i vrlo studiozan način, bavi istorijatom fudbala u gradu pod Rumijom svih uzrasnih kategorija, sportskih klubova, kao i malog i školskog fudbala. Za autora je ovo, kako je priznao u razgovoru za Radio Bar i Bar Info, bila zahtjevna i izazovna materija.
„Ova knjiga je samo nastavak one od prije petnaest godina kada smo obradili prvih 85 godina fudbala u Baru, i nastala je kao logičan slijed okolnosti. Uočilo se tada i nekoliko manjih nedostataka, ali se u ovom izdanju to korigovalo. Ovo izdanje je obogaćeno novim uspjesima kluba tokom protekle decenije i po, koje su, mogu tako da kažem, bile berićetne za fudbal u Baru. Mornar se stabilizovao, postao redovan član Prve lige, nastupao na evropskim takmičenjima, pa je bilo logično da uradim nešto ovako. Ovo volim, bio sam preko sedam godina sekretar Mornara, to je i moja struka, ali sam morao dosta vremena potrošio za rad na ovoj knjizi. Nekoliko mjeseci sam proveo u Podgorici i na Cetinju, ‘iskopao’ kompletan arhiv da pronađem podatke. Mjesec sam bio i u Kotoru, u Južnoj regiji gdje sam pronalazio kada su se igrale utakmice, koji su bili sastavi… Nisam htio nikoga da izostavim, a mislim i da nisam, jer ko je god ‘takao’ loptu nalazi se u ovoj knjizi. Ovo je bio danonoćan rad. Knjiga je takva kakva jeste, izuzetno opširna. Smatram da Bar zaslužuje ovo, tako da mi nije bilo teško. Upoznao sam i mnogo sjajnih ljudi – bivših i sadašnjih fudbalera, njihove djece, unuka… Bilo je tu i mnogo dogodovština. Posebno su mi drage priče sa pokojnim Antom Radovićem, Svetozarom Vujovićem…“, objašnjava Macanović.
Knjiga ima oko 800 strana, i preko 10.000 fotografija, a tu je i svaka tabela u prethodnih 100 godina.
„Od ‘Crnojevića’, preko ‘Tempa’ do ‘Mornara’ i OFK ‘Bar’, a tu su i ‘Hajduk’ i ‘Sloga’. Naročito je zastupljen školski fudbal, jer sam koordinator za Bar. Posebno interesantan segment je ženski fudbal i djevojke koje su igrale. Prvi državni prvak od obnove nezavisnosti u fudbalu bila je Gimnazija ‘Niko Rolović’. Bilo je uspjeha i u državnoj zajednici, ali su se oni svodili na republičke izazove“, dodaje Macanović.
Najveći teret u opremanju knjige ponio je upravo naš sagovornik.
„Bavim se pomalo i grafičkim dizajnom, radim to za sve škole u Baru. Osim što sam knjigu napisao, i grafički sam je dizajnirao. Za idejno rješenje korica, tehničku realizaciju i sastavljanje slajdova izdanja, svesrdno mi je pomogao Stevo Martinović iz ‘Kruga’. Korekturu i lekturu je radila Sonja Ilić, magistar žurnalistike iz Podgorice. Zahvalnost dugujem i barskim firmama, predsjedniku Opštine Bar i građanima koji su finansijski pomogli, jer bez njih ova knjiga ne bi ugledala svjetlost dana. Tu je, prije svih, Opština Bar na čelu sa predsjednikom Dušanom Raičevićem. Na poslednjoj stranici simbolično sam se zahvalio svima“, dodaje Macanović, koji navodi da je ideju bilo komplikovano realizovati.
„Kada smo kod poteškoća, možda zvuči čudno, ali je za ‘Mornar’ najteže bilo tražiti građu, jer nisu imali podatke. Sreća da sam sačuvao neke od njih, dok sam bio sekretar. Iz arhive FSCG sam našao dosta informacija. Lakše mi je bilo jer sam delegat Saveza, što je dobra materija za jednu bazu podataka, a i dobio sam povratne informacije od Vaska Miloševića, Dina Karađuzovića i Zorana Ćalovića. Tu je bio i vaš kolega Željko Milović. Nije bio nimalo lak zadatak sve to uklopiti“, kaže Macanović.
U planu je bilo da prvi tiraž bude štampan u 2,000 primjeraka.
„Moja je želja bila da u svaki dom ‘uđe’ ova knjiga, jer pretpostavljam da nema kuće u kojoj se neko nije bavio fudbalom. Ima i puno škola fudbala, tako da ima dosta slika i djece. Nisam skupio dosta novca, tako da je ovo prvo izdanje štampano u 1.000 primjeraka. Još uvijek mi nije stigao kompletan tiraž, a želja mi je da svaka kuća u Baru ima po jedno ovakvo djelo“, dodaje Macanović.
Cijena knjige, po riječima našeg sagovornika, za ovakvo djelo biće simbolična, a u planu je i promocija.
„Moja ideja je bila da napravim film, da ne bude klasična promocija. Taj film bi bio o fudbalu u Baru. Imam pet-šest trenera koji su iskazali volju da kažu nešto o knjizi. Interesantno je i to da najstariji bivši fudbaler Aleksa Novaković, sa svojih 97 godina, izrazio želju da se pojavi na promociji. Žao mi je što i nisam mogao da koristim postojeću literaturu, nego sam pronalazio podatke. Smatram da je ovo dobra polazna osnova. Sjajna knjiga vašeg kolege Željka Milovića mi je puno pomogla, sa svim tim pričama. Koristio sam i neke njegove podatke. Zato kažem da je ovo bude dobra polazna osnova. Ovo je i istorija grada. Naročito sam ponosan na podatke koji se tiču fudbala u prošlosti. Nekada su fudbal igrali siromašni, a bogati gledali. Danas je obrnuto“, dodaje Macanović.
Ideja nakon ovog kapitalnog dijela ima mnogo. U planu je i Almanah svih fudbalera sa biografijama.
